недеља, 18. август 2019.

Дошо земан, ваља блоговати


У нека давна времена постојале су три врсте школских свесака, тј. 'тека':  писанска, рачунска и она без линија.  

'Писанска' се састојала од двије линије: широке и уске, а са циљем да рукопис евентуалних мисли усмјери и доведе у ред, да се зна шта и како иде горе, а шта доле.

Друга намјена им је била за 'Лексиконе', да свако, у задатој му линији пише свашта о себи, а све то да би нам открио макар иницијале своје 'симпатије'.

'Рачунска' се користила за математику, односно да би  логички склопљен мозаик коцкица доводио до очекиваног, тачног и 'прописаног' резултата.

'Она без линија ' се углавном користила за геометрију, за конструкцију праве или криве кроз задате тачке и просторе.

Но, по протеку времена и по спознаји да живот није школа, нити школе уче за живот, теке су потпуно нестале.

Писанске теке уопште не требају, јер нити ко пише, нити ко мисли, а понајмање се да довести у било какав ред.

Наиме, данас се у доњим линијама искључиво куца по мрежама, а у горње редове се допире уредним откуцавањима и укуцавањима.

Лексикони су такође постали сувишни, јер данас на мрежама, умјесто иницијала, имамо комплетан увид у 'симпатије', са све сисама и гузицама...

Рачунска тека, баш као ни било какав писани траг је апсолутно непожељан онима који нас својим математикама представљају у наше име а за свој рачун.

Зато и већина нас живи у оној теци без линија, тј. без икаквог реда и смисла, шврљајући мало горе, мало доле, све чекајући некога ко би нам устројио било какву линију која би нас нечему усмјерила и водила.

А таквих, оних из рачунске теке нема, јер су сви они исти, без тачних рјешења, чак ни на крају збирке задатака које нам постављају.

Зато нам и преостаје да и до и даљњег живимо 'на теку'...

Нема коментара:

Постави коментар