понедељак, 19. август 2019.

Преображењска колумна


Има нешто труло у држави, данској и ноћној.

И зато ћу ја сад написати колумну,  у којој ћу оштро осудити неке појаве и неке појединце.   

Мислим, не морам ја сад баш тачно написати који су, јер сам ја довољно паметан да то не учиним, а ви пословично мудри и упознати са чињеницом да су сви они исти, и да се зато не ваља врућ у  'ладну воду.

Ни по коју цијену живота, што би рек'о један кафански експерт.

Дакле, има ту неких, а сви знамо којих, који те неке ствари раде редовно, које ми читамо између редова, а које ће се одвијати све док они не спасе и у њихову мрежу не удоме  свог последњег редова Рајана.

И док ми организовано не удомимо све псе, мачке и остале нам љубимце са којима можемо да се сликамо за друштвене мреже.

Тако ће нам остати слободног простора да у једној мирној и достојанственој шетњи у ванрадно вријеме одемо до институција, извичемо се на празне им зграде и пљунемо им под прозор, те на тај начин оштро осудимо неке појаве и неке им носиоце.

А потом да и ми носимо своје гузице...Ко на ручак или вечеру ако има, а ко на кафу, за коју, на срећу, сви још увијек имамо.  

Наравно да ће и ова колумна имати уобичајене, ефектне закључке како слиједи:  
  1. Докле ће ово трајати „остаје да видимо“
  2. Држава ил' неко дуради нешто
  3. Треба ић' одавде
  4. Слика реда испред словеначког конзулата

Ето...Сад  ово шерујте и наћерујте људе да лајкују, барем дјелић колико ћу ја сам...
    

недеља, 18. август 2019.

Дошо земан, ваља блоговати


У нека давна времена постојале су три врсте школских свесака, тј. 'тека':  писанска, рачунска и она без линија.  

'Писанска' се састојала од двије линије: широке и уске, а са циљем да рукопис евентуалних мисли усмјери и доведе у ред, да се зна шта и како иде горе, а шта доле.

Друга намјена им је била за 'Лексиконе', да свако, у задатој му линији пише свашта о себи, а све то да би нам открио макар иницијале своје 'симпатије'.

'Рачунска' се користила за математику, односно да би  логички склопљен мозаик коцкица доводио до очекиваног, тачног и 'прописаног' резултата.

'Она без линија ' се углавном користила за геометрију, за конструкцију праве или криве кроз задате тачке и просторе.

Но, по протеку времена и по спознаји да живот није школа, нити школе уче за живот, теке су потпуно нестале.

Писанске теке уопште не требају, јер нити ко пише, нити ко мисли, а понајмање се да довести у било какав ред.

Наиме, данас се у доњим линијама искључиво куца по мрежама, а у горње редове се допире уредним откуцавањима и укуцавањима.

Лексикони су такође постали сувишни, јер данас на мрежама, умјесто иницијала, имамо комплетан увид у 'симпатије', са све сисама и гузицама...

Рачунска тека, баш као ни било какав писани траг је апсолутно непожељан онима који нас својим математикама представљају у наше име а за свој рачун.

Зато и већина нас живи у оној теци без линија, тј. без икаквог реда и смисла, шврљајући мало горе, мало доле, све чекајући некога ко би нам устројио било какву линију која би нас нечему усмјерила и водила.

А таквих, оних из рачунске теке нема, јер су сви они исти, без тачних рјешења, чак ни на крају збирке задатака које нам постављају.

Зато нам и преостаје да и до и даљњег живимо 'на теку'...