Има
нешто труло у држави, данској и ноћној.
И зато ћу ја сад написати колумну, у којој ћу оштро осудити неке појаве и неке појединце.
Мислим, не морам ја сад баш тачно написати који су, јер сам ја довољно паметан да то не учиним, а ви пословично мудри и упознати са чињеницом да су сви они исти, и да се зато не ваља врућ у 'ладну воду.
Ни по коју цијену живота, што би рек'о један кафански експерт.
Дакле, има ту неких, а сви знамо којих, који те неке ствари раде редовно, које ми читамо између редова, а које ће се одвијати све док они не спасе и у њихову мрежу не удоме свог последњег редова Рајана.
И док ми организовано не удомимо све псе, мачке и остале нам љубимце са којима можемо да се сликамо за друштвене мреже.
Тако ће нам остати слободног простора да у једној мирној и достојанственој шетњи у ванрадно вријеме одемо до институција, извичемо се на празне им зграде и пљунемо им под прозор, те на тај начин оштро осудимо неке појаве и неке им носиоце.
А потом да и ми носимо своје гузице...Ко на ручак или вечеру ако има, а ко на кафу, за коју, на срећу, сви још увијек имамо.
Наравно да ће и ова колумна имати уобичајене, ефектне закључке како слиједи:
- Докле ће ово трајати „остаје да видимо“
- Држава
ил' неко дуради нешто
- Треба
ић' одавде
- Слика
реда испред словеначког конзулата
Ето...Сад ово
шерујте и наћерујте људе да лајкују, барем дјелић колико ћу ја сам...
Нема коментара:
Постави коментар